UBEĐENJA NISU ODRAZ STVARNOSTI, ONA JE KREIRAJU

UBEĐENJA NISU ODRAZ STVARNOSTI, ONA JE KREIRAJU

Već je opšteprihvaćena činjenica da naše misli kreiraju našu stvarnost. Neki od nas su toga svesni, neki su još uvek skeptični prema ovoj konstataciji. Naša ubeđenja su takođe misli, a misli određuju našu stvarnost. Nezgoda je u tome što ubeđenja imaju veću snagu jer potiču iz prošlosti. Povrh toga, sakrivena su u našoj podsvesti i vrlo dobro konzervirana.

Karl Gustav Jung je rekao: “Dokle god ne osvestiš nesvesno, ono će upravljati tvojim životom i ti ćeš to nazivati sudbinom.”

Može vrlo neprijatno da nas iznenadi kada shvatimo koliko ubeđenja mogu da utiču na naš život. Samo neka od ubeđenja koja nosimo sa sobom su: „Ja nisam dovoljno privlačna“, „Muškarci su nepouzdani“, „Žene su zavidne“ ili „U se i u svoje kljuse“. I ona oblikuju naš život.

Dodajmo tome i ono ubeđenje koje ih sve drži na okupu: „Ubeđenja su nesvesna i ne mogu se promeniti“. Kada bismo promenili ovo poslednje, i sva ostala bi se dala promeniti.

Međutim, postavlja se pitanje da li to zaista želimo? Ima nekog osećaja sigurnosti u ovim ubeđenjima. Ona su nam bliska. Uklapaju se u okruženje iz koga potičemo. Da li smo spremni da se odreknem tog komfora i sigurnosti i krenemo nekim svojim putem? Ili ćemo da nastavimo da trošimo energiju na stvari koje nas ograničavaju.

Neka ubeđenja koja imamo su vrlo korisna. To što verujem da sam komunikativna mi omogućava da lako uspostavim kontakt sa ljudima. Međutim, mnoga od njih nas ograničavaju.

Naša ubeđenja, mišljenja i stavovi predstavljaju veliku potencijalnu opasnost zato što ih nismo uvek svesni. Kao ni činjenice da oni upravljaju našim životom.

Naša ubeđenja se uglavnom formiraju u detinjstvu kada se razvija naš karakter i ličnost. Ona u kasnijem dobu mogu da budu ponovo podstaknuta i da upravljaju našim mislima i ponašanjem, bez obzira što ih mi ne porepoznajemo kao takve. Neka od njih su u prošlosti imala svoju funkciju. Ali mnoga od njih su vremenom postala nepotrebna ili nas čak i ograničavaju. Jedno od njih je i to da treba da budemo nepoverljivi prema nepoznatima. Iz straha za našu bezbednost kao decu su nas učili da su nepoznati ljudi opasni, da ne razgovaramo i ne idemo nikuda sa osobama koje ne poznajemo. Posledica toga je da sada, kada smo odrasli, ostajemo i dalje podozrivi prema nepoznatim osobama. To ubeđenje nas sprečava da sa lakoćom ostvarujemo nove kontakte i sklapamo nova poznanstva, što je suprotno našoj želji i potrebi da budemo u interakciji sa ljudima.

Jedno od ubeđenja koje mnogi od nas imaju je i da je život težak i pun problema. Ako ste ubeđeni da je to tako, vaše nesvesno će vas podržavati u tom ubeđenju i „pomoćiće vam“ u tome da vam život bude težak, odnosno da ga tako doživljavate. Dobra vest je da možemo da kreiramo nova ubeđenja o sebi i svetu oko nas.

Oduprite se izazovu da krivite roditelje, učitelje i porodicu zbog svojih ograničavajućih uverenja. Umesto toga, možete da pogledate na svoj život, identifikujete uverenja koja imate i napravite izbor da li ćete da ih zadržite, jednostavno odbacite ili transformišete.

Postupak je vrlo jednostavan.

Odvojte vremena i sedite negde gde vas niko neće uznemiravati, s namerom da odbacite ili transformišete uverenja koja vas ograničavaju u ona koja su podsticajna za vas. Uzmite dva lista papira i olovku. Na jednom listu papira napravite spisak stvari koje biste želeli da postignete ili imate, ali koje još niste ostvarili. Napišite „razloge“ zbog čega to niste uradili do sad. Prepoznajte u tim „razlozima“ svoja negativna ubeđenja. Na primer: „Ja nisam interesantna drugim ljudima“, „ Drugi su mnogo sposobniji od mene“, „Ništa mi ne polazi za rukom“, „Ljudi su pokvareni“, „Muškarci se plaše uspešnih žena“, „Rad je važniji od provoda“, „Važno je nositi Pradine cipele“ itd.

Na drugom listu papira za ona ubeđenja koja ste izabrali da transformišete napišite tvrdnje koje su potuno suprotne ovim prethodnim, odnosno transformišite ih u pozitivna ubeđenja. Na primer: „Ja sam veoma interesantna osoba“, „Ja sam sposobna kao i većina drugih“, „Meni uspeva sve što započnem“, „Ljudi su iskreni, dobronamerni i spremni da pomognu“, „Muškarcima imponuju uspešne žene“, „Provod je isto toliko važan kao i rad“ itd. (Ono o Pradinim cipelama možete jednostavno da odbacite ili transformišite u, na primer „Važno je nositi kvalitetnu i udobnu obuću“).

Kada završite sa ovim procesom, bacite ili (još bolje) spalite papir na kome se nalaze vaša ograničavajuća uverenja. Onaj drugi papir sačuvajte. Čitajte povremeno svoju novu listu i ponašajte se shodno novim verovanjima o sebi i svom okruženju. Na taj način ćete steći nova iskustva i nećete više morati da verujete. Znaćete.